Naša priča
Nekad davno pa do danas.
Šesdesetih godina prošlog, dvadesetog veka, kada je konjuktura zapadnih zemalja Evrope ubrzano krenula uzlaznom linijom, ukazala se potreba za stranom radnom snagom. Iz ekonomskih slabije razvijenih zemalja: Portugalije, Špannije, Italije, Grčke i iz bivše Jugoslavije krenule su mase ljudi putem takozvane “Ekonomske migracije”. Privreda ekonomskih naprednih zemalja tražila je isključivo kvalifikovanu radnu snagu srednjeg i visokog obrazovanja svih profila i profesija. Pridošli ljudi uglavnom su došli u veće industrijske centre.
Što se tiče Švajcarske to su bili idustrijski giganti poput : BBC-Baden, Schindler industrija Liftova i vagona u Prattelnu, Geofischer u Schafhausenu kao i poznati hemijski giganti Ciba, Geigy, Hoffmann la Roche i druge grane industrije. Uglavnom ljudi iz ove masovne migracije su bili mladi i bez porodica. Bilo je prirodno da su svi oni nailazili na mnoge probleme kako na poslu tako i u svom slobodnom vremenu. Sa sobom pored putnih torbi i kofera poneli sui svoju kulturu života i rada, religiju, tradiciju i običaje, sto se nije moglo brzo uklopiti u svakidašnjicu života ljudi na ovim prostorima. Takodje problem je bio i kod ovdašnjih naroda da navikavaju na suživot sa narodima umnogome različitim od njih. Poznavanje jezika takodje je bio veliki problem, ali se činilo najvećim problemom usamljenost u svojoj nostalgiji.
Naša Diplomatska predstavništva u saradnji sa vlastima zemlje domaćina, dolaze na ideju da i Jugosloveni poput Italijanai Španaca i drugih, organizuju osnivanja Klubskih podružnica tamo gde postoje i dolaze najviše ljudi iz naše zemlje. U Švajcarskim kantonima Basel-Stadt, Basel-Land koji se nalaze na tromeđi Nemačke, Francuske i Švajcarske, 1963 godine napravljen je dogovor da se osnuje jedna od podružnica u ovoj zemlji. Na inicijativu Konzula iz Ciriha gospodina Creparevića, dolazi do dogovara sa kantonalnim vlastima i nekoliko stotina naših građana o osnivanju ove podružnice. U početku podružnice su okupljale naše ljude dva do tri puta godišnje na prazničnim zabavama sa umetnicima iz zavičaja, što se ispostavilo da to nije dovoljno, jer je priliv naših građana bio u porastu.
Došlo se na ideju da pri podružnici dođe do osnivanja sekcija, tako da sa najmasovnijom fudbalskom sekcijom a zatim kuglaškom, šahovskom i folklornom sekcijom, zaokružuje se raznovrsna aktivnost, sakupljanja i druženja Jugoslovena.
1968. godine članovi folklorne sekcije su doneli odluku da se osamostale i odvoje od podružnice. Tada u toj godini u saobraćajnoj nesreći, poginuo je i jedan član osnivačkog odbora folklorne sekcije po kome i dan danas naše društvo nosi njegovo ime, Dobrosav Radovanović-KIKAC.
Osnivački odbor:
Branko Simić
Bora Adžančić
Radojica Tomić
Žarko Remović
Jezdimir Pavlović
Bora Adžančić
Radojica Tomić
Žarko Remović
Jezdimir Pavlović
Od osnivanja pa do danas, kroz ovo društvo je prošlo oko 800 igrača svih uzrasta koji su aktivno igrali, 85 muzičara, solista, pevača, 140 članova uprave i oko 3500 pasivnih članova. Danas aktivno čuvaju i neguju našu tradiciju folklora, običaje i kulture 5. i 6. generacija oko 100 članova, svrstanih u folklornu, muzičku i pevačku sekciju. Ideja ovog društva je i posle mnogo godina u osnovi uglavnom ostala ista: održavanje saradnju sa zavičajem, očuvanje i upoznavanje ljudi sa jednim delom kulture naših predaka. Do danas je društvo imalo mnogobrojne priredbe, gostovanja i takmičarskih nastupa u zemljama zapadne evrope i zavičaja. Statistika daje jedan broj od oko 700 nastupa po zemljama kao što su: Francuska, Nemačka, Austrija, Republika Srpska, Švedska, Srbija i naravno Švajcarska u kojoj je najviše nastupa održano.
U svom vlasništvu KUD „Dobrosav Radovanović-KIKAC“ poseduje 26 koreografije koje potiču iz krajeva Srbije kao i iz nekih delova bivše Jugoslavije. Takođe u svom vlasništvu poseduje nošnju od vrednosti preko 200.000€, procenjeno od strane jednog osiguravajućeg društva, 1989. Godine.
Naše društvo je osvajalo mnogobrojne nagrade na Švajcarskim i evropskim Smotrama, a najdraže su ZLATNE PLAKETE na evropskim smotrama: 2003. na Palama (Rep. Srpska), 2004. u Badenu (Švajcarska), 2007. u Vrbasu (Srbija) i 2009. u Temišvaru (Rumunija). Jedno od najvećih uspeha koje moramo napomenuti je preko 10 godina saradnje sa bratskim društvom KUD-om „Abrašević“ iz Kraljeva.